Често Постављена Питања

Потребе за водом варирају у зависности од активности, климе и личних фактора. Општа препорука је око 8 чаша (2 литра) дневно, али активнији људи могу да имају веће потребе. Боља водиља је да пијете воду када сте жедни и да замечујете боју своје мокраће - бледа боја означава добру хидратацију.

Целинско жито садржи све делове зрна - трун, алеуронски слој и ендосперм, чиме задржава витамине, минерале и влакна. Рафинисано жито је обрађено да уклони трун и алеуронски слој, што резултира нижим садржајем влакна и неких нутријената. Целинско жито пружа трајнију сатост и боље пиљене влакне.

Не. Организму су потребне здраве масти. Полунасићене и незасићене масти (из рибе, орашастих плодова, семена и маслинског уља) су користне за здравље јерца и апсорпцију витамина. Засићене масти у умереним количинама су такође нормалне. Избегавати су трансмасти коју су углавном индустријски произведене.

Препоручена дневна дозвола је око 0.8 грама по килограму телесне масе за седентарне одрасле. Активни људи или они који граде мишиће могу имати веће потребе. Потребе варирају у зависности од узраста, пола и нивоа активности. Извори белка могу бити месо, риба, јаја, млечни производи, махунарац и биљни извори.

Базални метаболизам је количина енергије коју организам утрошава да би одржао основне животне функције - дисање, циркулацију, производњу топлоте - док је у миру. То зависи од узраста, пола, генетике, мишићне масе и других фактора. Већа мишична маса углавном значи виши базални метаболизам.

Адекватан сан је суштински за здрав метаболизам. Недостатак сна може нарушити хормоне који регулишу апетит, повећавајући глад и желю за неправилном храном. Сан такође помаже телу да врши поправке и одржава енергију. Препоручује се 7-9 сати сна за одрасле.

Да. Редовна физичка активност повећава енергетску потрошњу не само за време вежбања већ и одмору. Вежба јача мишиће, а мишична маса утиче на базални метаболизам. Осим тога, активност побољшава циркулацију, поддржава здрав апетит и допринос оптималном метаболизму.

За већину људи, добро варирана исхрана пружа потребне витамине и минерале. Међутим, одређене групе људи могу користити допунске витамине - на пример, витамин Д ако имате ограничену излагање сунцу, или витамин Б12 ако сте веган. Препорука консултовати се са здравственим стручњаком пре него што почнете са суплементима.

Црвено месо и органско месо (као што су пигуви) су богати гвожђем. Риба, пилетина, махунарац, листавое зеленило и суве јајолике су такође добри извори. Постоје две врсте гвожђа - хемско (из животињског порекла) је боље апсорбовано, и небемско (из биљног порекла). Витамин Ц помаже апсорпцију гвожђа.

Исхрана богата антиоксидансима, витаминима Б комплекса и магнезијумом може подржати управљање стресом. Редовне обимне исхране, адекватна хидратација и избегавање превише кофеина или шећера могу помоћи. Регулирана физичка активност и адекватан сан су такође важни за управљање стресом.

Различите намирнице садрже различите комбинације витамина, минерала, влакна и других хранљивих материја. Уношењем разноликости осигурате да организам добија целокупан спектар потребних нутријената. Различито обојена поврћа и воћа, различите врсте протеина и разноликих зрнасти чине исхрану оптималнијом.

Маљи кораци су боља од наглих промена. Почните са: увођењем више поврћа и воћа, избором целинског жита умест рафинисаног, наспхавањем воде, спорим јеловањем, слушањем сигнала организма о глади и сатости. Направите мале, одржииве и позитивне промене. Консултујте се са здравственим стручњаком за персоналне препоруке.